Ружно и јадно лице Запада

У Москви је у нечему што је логично назвати терористичким актом убијена Дарија Дугина, ћерка прослављеног филозофа Александра Дугина. С обзиром на то да су њих двоје планирали да се врате истим колима с једног скупа, а Дугин је у последњем тренутку променио планове због својих обавеза, тај аутомобил је заједно с Даријом одлетео у ваздух.

Онај западни свет који се хвали демократијом, саосећањем и правдом о овом догађају извештавао је на следећи начин: „Ћерка Путиновог савезника Дугина убијена бомбом у Москви“, „Ћерка Путиновог пропагандисте Дугина погинула код Москве“, „Ауто-бомба убила ћерку ’духовног водича’ Путинове инвазије на Украјину“, „Ћерка главног идеолога Кремља убијена у експлозији“, „Ћерка руског пропагандисте познатог као ’Путинов мозак’ убијена ауто-бомбом“, „Ћерка инспиратора рата у Украјини убијена у Москви“, „Ћерка Путиновог оданог савезника убијена ауто-бомбом“, „Ћерка руског идеолога убијена“, „Ћерка ’Путиновог мозга’ убијена у експлозији“, „Ћерка идеолога украјинског рата разнета у делове“…

Овакве наслове нећете срести само на бедним порталима загриженика Зеленског или противника Путина, већ су сви дати од новинара или редакција оних који се представљају као највећи, попут „Дејли мејла“, „Тајмса“, „Ројтерса“, „Њујорк поста“, „Вашингтон поста“, Си-Ен-Ена, „Гардијана“, Би-Би-Сија.

Запад није само решио да зада најболније ударце свима који не размишљају у оквирима које задају њихови медији већ и да се наруга жртвама Русије, ожалошћеним породицама и онима који не прихватају Бајдена и Зеленског као најтрезвеније вође светског поретка, оног што га називају новим, а заправо је дотрајао и у фази замене.

Ваљало би подсетити да Дугин није само говорио о Украјини, Америци и осталим покретачима ратова него и о Четвртој индустријској револуцији и многим другим стварима, па ће бити тешко наћи онога ко је наручио убиство или га чак извео. Међутим, свет може бити сигуран да би се један такав нашао баш негде под заставом тог брзоразлажућег Запада.

Из горенаведених наслова не видимо ни мрву саосећања, нити обрисе објективног новинарства, опиљке емпатије којом се исти тај Запад дичи. Видимо оправдавање терористичког акта, насладу жртвом која би пољуљала Александра Дугина, једног од ретких апостола истине, хитац за који прижељкују да дестабилизује Путина, а највише од свега ми се чини да присуствујемо сценама потпуног помрачења човечанства.

Нажалост, ово није никакав, у оваквим условима, неуобичајен догађај, али извештавање о њему и бестидност у скоро па радовању истом свакако јесу неуобичајени. Не верујем да смо икада присуствовали толикој страсти да се кроз личну трагедију појединца тај појединац додатно демонизује и да се његова сурова судбина подвргне потпуном разблаживању и скоро па оправдавању.

Крајње је време да цивилизација, ако тако нешто овим није дефинитивно нестало, одлучи хоће ли се ставити на страну оних који смрт ћерке користе да опањкавају њеног оца или оних који за сваку жртву запале свећу и оћуте минут, а успут ови први се представљају као други, док кроз своје идеолошке топове ове друге представљају оним што ови први заиста јесу.

Ваљало би рећи и да Дарја, па с њом Александар Дугин, нису жртве зато што су блиски или одани Путину, већ због тога што говоре истину, а данашњи свет је изграђен на лажи. Овај и овакав свет дрхти пред сваком речју, јер зна да би га само једна истина разнела у парампарчад. Тој речи се Дугин превише приближио, баш као и његова ћерка. Њој нека је вечна слава, а њему Бог нека помогне са истином и са искушењима.

Западни човек у овом случају не схвата да је учинио управо супротно – од Дугина је овим терористичким актом направио нерањивог човека који нема шта да изгуби. Такве нико никада није зауставио.

Српски народ је уз тебе и уз твоју истину, добри наш Александре Гељевичу.

This article was originally published on pecat.co.rs